BrainCore je moj simulator spajking mreža: svaki region mozga je zaseban servis, servisi razmenjuju samo spajkove, a pravilo unutar regiona glasi „samo neuroni i sinapse“. Bez vektora, bez grafa činjenica, bez jezičkog modela u petlji. Prvi izveštaj (11. septembar 2026) pokazao je mrežnjaču koja pokreće devet kortikalnih kolona i kohleu koja pokreće četiri, bez ikakvog učenja. Korak 2 je o učenju: može li hipokampalni region da poveže ono što oko vidi sa onim što uvo čuje, i može li samo uvo postati dovoljno dobro da reč zvuči isto kroz različite glasove?
Ovo je izveštaj o stanju, ne objava rezultata. Korak 2 nije prihvaćen. Evo tačno šta važi, šta ne važi i koliko svaki eksperiment košta.
Šta je napravljeno u oktobru
Ljudsko uvo. Stara kohlea je bila udžbenička banka filtera. Nova ima 1.000 sekcija kohlee i 32.000 pojedinačnih vlakana slušnog nerva, prima zvučni pritisak u paskalima na bubnoj opni sa 100.000 odbiraka u sekundi i daje spajkove. Kompresija, adaptacija, fazno zaključavanje i oporavak posle 0,1, 0,3 i 1,9 sekundi provereni su prema objavljenim opsezima. Frekvencijsko podešavanje je isprva bilo pogrešno: najveća greška ekvivalentne pravougaone širine opsega bila je 52,3 procenta. Posle ispravke je 12,8 procenata. Trideset jediničnih i referentnih testova prolazi. Fajl provere kaže svojim rečima: human ear complete, false (provera).
Ćelija kohlearnog jedra u izvornoj rezoluciji. Grmolika ćelija koja stoji između uva i korteksa sada je kompartmentni model od 357 sekcija i 1.429 segmenata sa korakom od 1,25 mikrosekunde. 300 milisekundi toga je 559.899.000 skalarnih odbiraka, a proračun se može zaustaviti i obnoviti iz kontrolne tačke bez čuvanja istorije ulaza: obnovljeni ostatak se tačno poklapa sa neprekinutim prolazom. Obnova traje 0,017 sekundi; hladna inicijalizacija 120,6 sekundi (provera). Zbog te razlike kontrolne tačke i postoje.
Upareno učenje. Tri para slovo–ton, po tri provere na svaki, pa „9 od 9“ znači devet provera, ne devet slova. Drugog oktobra kurs je davao ton→slovo 6 od 9 i slovo→ton 0 od 9 (zbirno). Trećeg oktobra oba smera su dostigla 9 od 9 sa plastičnim sinapsama (169.925 ažuriranja težina), dok je zamrznuta kontrola prizvala 0 od 9 sa 0 ažuriranja, bez lažnih prizivanja na pozadini ili nepoznatom ulazu (provera). Učenje prekinuto i nastavljeno iz kontrolne tačke daje isti izlaz kao neprekinuto.
Šta ne važi
Nepoznati glasovi. Pun govorni korpus je 54 snimka, 80.941.578 spajk-događaja po prolazu. Spoljna dijagnostika prepoznaje svih 28 poznatih reči, uključujući 8 od drugih govornika. Prepoznaje svih 28 i sa isključenim učenjem. Dakle 28 od 28 nije dokaz da je hipokampalni region nešto naučio; dokaz je da je dijagnostika popustljiva. Gore od toga: od 8 reči koje model nikad nije čuo, 5 postiže isto ili više od najslabije poznate reči sa uključenim učenjem, a 8 od 8 sa isključenim. Margina razdvajanja je negativna u oba režima (poređenje). Model koji ne može da kaže „ovu reč ne znam“ nije naučio reči. Fajl provere kaže: full service accepted, false.
Kandidati odbačeni usput. Varijanta CA1 sa kalcijumom i resursom: 7 od 9. Zajednički presinaptički resurs AMPA/NMDA: 0 od 9. Somatski STDP događaj: 1 od 9. Dodatna plastičnost između kortikalnih slojeva 4 i 2/3: 27 od 28, identično kao bez učenja. Povezanost po rangu: bez poboljšanja margine. Septalni supstrat sa rezonancom na 11,2 Hz naspram ljudske medijane od 2,9 Hz. Svaki ima svoju fasciklu sa prolazom, proverama i heševima izvornih fajlova koji su ga proizveli, i nijedan nije dirnuo prihvaćenih 9 od 9, čijih se 37 referentnih heševa proverava posle svakog eksperimenta.
Zašto objavljujem neuspehe
Zato što je alternativa uobičajena: štelovati dok ne bude zeleno, pa objaviti zeleno. Pravilo prihvatanja za korak 2 napisano je pre prolaza: 9 od 9 u oba smera, bez lažnih prizivanja, zadržavanje kroz vreme, prenos na nove glasove. Prva tri važe na fiksnom kursu. Četvrto ne važi, i korak ostaje otvoren dok ne bude važilo. Svaki eksperiment se završava istim trima redovima: šta je prošlo, šta je odbačeno i da su izvorni heševi nepromenjeni.
Koliko to košta
Sve ovo radi na jednom MacBook Pro M2 Max sa 64 GB. Jedan prolaz kroz 54 snimka je 80,9 miliona spajk-događaja. Samoj ćeliji kohlearnog jedra trebaju dva minuta inicijalizacije pre nego što išta izračuna. Kolone rade na skali 0,1 jer je puna Potjans–Dizmanova kolona 77.169 neurona i oko 300 miliona sinapsi, što je 6 GB pri 20 bajtova po sinapsi, a dokument o arhitekturi već kaže poštenu stvar: na jednoj mašini ovo je tri do četiri reda veličine ispod ljudskog korteksa, ne jedan.
Sledeći koraci su poznati i zapisani: fiziološki profil kohlearnog jedra iz nezavisnih ljudskih podataka, releji koji nedostaju između kohlearnog jedra i korteksa, i prihvatanje na novim glasovima. Ograničeni su računom. Kada korak 2 bude prihvaćen, biće to drugi izveštaj u istom formatu kao prvi, sa svojim prolazima po semenima i svojim crvenim ćelijama.
Fajlovi provere navedeni iznad su kopije artefakata samog projekta: indeks. Isti izveštaj je na sajtu projekta, getbraincore.com/progress-2026-10.html, pored Rada 1 (DOI 10.5281/zenodo.23119475). Kod će biti objavljen uz izveštaj za korak 2.